O duhovnoj borbi
Autor: Tomislav Novaković
Opasniji je u srcu lukavi jezik laži, zla, nego otrovni zub mržnje. Otrovni zub truje telo, a zla misao, reč duh čoveka i naroda... Odbacivanje laži, zla ne samo da ne smanjuje svet, nego ga slobodnim činom istine, dobra povećava ka duhovnom bezmerju.
Priča o zmiji u edemskom vrtu, koja iskušava prvog čoveka i ženu, može se shvatiti kao da su skrivene zle misli, osećaji izazivači svakog zla.
Životinja ima rep a zmija je sam rep i otrovni zub!
Opasniji je u srcu lukavi jezik laži, zla, nego otrovni zub mržnje.
Otrovni zub ubija telo, a zla misao, reč truje duh svakog čoveka i naroda.
Iz dobre misli čovek se suprotstavlja zloj misli, iz dobre reči, zloj reči, iz dobre odluke, lošoj odluci, iz dobrog dela, lošem delu.
U Novom Zavetu se kaže. "Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti, ako najpre jakoga ne sveže" I: " Duh je srčan, ali je tijelo slabo".
Ako je u čoveku slabo što treba biti najjače (Duh istine), kako je slabo tek ostalo?
"Ako je vidjelo što je u tebi tama, a kamoli li tama"?
Nečisti duh prvo huli na Duha Svetog, pa na sve ostalo zlo.
Kada lažni duh "sveže jakog", pokori duh čoveka, lako će savladati sve ostalo.
Zato se hula na Duha Svetog ni reč ne oprašta.
Ako čovek ne odbije tu hulu, gubi najjaču silu što može imati.
A kad odbije laž, koja ga najviše raslabljuje, nadjačat će svako zlo.
Samo jasno ne (neću, ne dam) srce laži, zlu, mirisno, ukusni okret u biti bitke srca od ubiti ka ljubiti, kroz jak oslonac iz podnožja, nožnog, utemeljuje čisto da (hoću, dam) – jasno ispruženu ruku, dlan.
Odbacivanje laži, zla ne samo da ne smanjuje svet, nego ga slobodnim činom dobra suštinski povećava ka kvalitativnom bezmerju.
Čovek ne može dostići jednu vlast u sebi, slobodnu vlastitost, kada jedno misli, drugo govori, treće odlučuje, četvrto radi...
Zločinačku volju, koliko god imala "jedinstvo" u laži i zlu čeka, ako ne već danas ili sutra, onda u bližem, daljem vremenu sukob, nejedinstvo u sebi i sa drugim voljama.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković