Etika i politika predavanje u Arilju 7 marta 2014

Autor: Tomislav Novaković

 

Metafizika države i metafizika roda

 

Grčka politička teorija polazi od države kao najvišeg dobra. Čovek svoju moralnost ispoljava u državi, i svako  pojedinačno, posebno dobro podređuje državi, kao najvišem dobru.  Aristotel tvrdi: „Ko može živeti izvan države, ili je  Bog ili zver“. Čovekova suština je politička,  on je za zoon politikon – politička životinja. Ideal države treba da omogući da u svakoj sferi, području vlada vrlina po prirodi stvari. Državotvornost ne samo da čuva, održava zajedničko dobro nego omogućava svakom čoveku da razvije i ispolji svoju vrlinu, da i primi i da drugima svako posebno dobro.

Sa druge strane, Sveto Pismo prvo najstariju vezu prvog čoveka i žene temelji u Bogu i svako dalje duhovno srodstvo,  poverenje između konkretnih ljudi. Samo Božija reč, zapovest vodi do pravedne zajednice, prave države.

Komentar: Priča o porodici često se izjednačuje sa hrišćanskim načelima, iako se dobro zna da su hrišćanska načela ne samo nadporodična, nego i nadnacionalna. Da to nisu načela krvnog srodstva, nego srodstva u Bogu svih duhovno rođenih ljudi. To nikako ne znači da porodica stoji nasuprot hrišćanskih načela, nego samo da te dve stvari ne moraju biti nužno izjednačene. Svako ima svoju porodicu i bori se za njeno biološko, ekonomsko i socijalno održanja i ta borba ne mora da ima nikakve veze sa hrišćanskim načelima. Briga o svojoj porodici je kao i briga o svome telu: stvar zdravlja, higijene, opstanka, a vaspitanje dece i njihovo sazrevanje, učenje, kao briga o svojoj duši; u svakom slučaju, nešto samo od sebe, što se podrazumeva. Da li porodica nužno vodi računa o drugoj porodici? Svakako da ne vodi, niti je u stanju. Detetu se  u porodici često povlađuje, iako realni život i obaveze koje ga u životu čekaju često nisu sa tim u skladu. Ako čovek u borbi za svoju porodicu ne vidi druga, drugog čoveka, drugu porodicu i stariji duhovni rod, nego od početka stoji nasuprot druge porodice, drugog čoveka i samo bori za moć nad drugima... i porodica i država će na kraju izgubiti oslonac.

Zapravo metafizika roda stoji u velikoj meri naspram metafizike države; ne samo zbog načela privatnosti, nego što naspram krvnog srodstva nužno uključuje druge rodove, a o vrlo često i druge narode. Pravila braka, u zavisnosti od strogosti kako se gde poštuju, isključuju krvno srodstvo od  6 -16 kolena unazad. Zapravo, kada se brakom između muža i žene utemelji biološki početak novog roda ta praosnovom vere, poverenja ne uključuje samo drugi pol i sve njegove različitosti, nego i duhovni rod od Boga sa drugim  ljudima, narodima…

Metafizika roda utemeljuje porodično i nasledno pravo…

 

Komentar: Ko je bližnji moj?

 

Ako nema jake karike između konkretnih ljudi (u bilo kojoj sferi), kako će  se na utemeljiti jaka država? Samo ako postoje moralni odnosi između konkretnih ljudi u mikrosvetu, postojaće i oni makrosocijalni u makrosvetu.

Prva zapovest ka Bogu je više uspravna strana krsta; druga više horizontalna. Sveti Jovan Bogoslov kaže: Ako ne voliš brata koga vidiš, kako možeš voleti Boga koga ne vidiš.“ Obe zajedno  su duhovna orijentacija za srce, dušu, uputstvo za svako vreme, mesto. Iako je prva zapovest više načelo desnice a druga levice, Bog je svakako, nadpolitična, apolitična desnica koja ne sudi, „nego daje svetlost kišu dobrima i zlima“. Pruži se ruka iz viška srca, vodi dete za ruku, pomiluje po glavi, kosi, pomogne drugome, oprosti...

Komentar1: Kao što čovek od rođenja zavisi od porodice, tako porodica od šireg roda i države… Svaka država i politika zavisi od dogovora između konkretnih ljudi…  Ipak, čovek ne živi samo sa sebi sličnim ljudima, nego često i sa ljudima koji od njega imaju  različita ili čak suprotna gledišta ili načine života. Živi u državi“ konkretnog posla, ili prijatelja i kroz svoju misao ili reč, odluku, delo osvaja taj prvostepeni svet..

Komentar 2 : čudo umnožavanja pet hlebova u pet hiljada može se razumevati i kao početak dobra dela koje se od pet dobrih ljudi širi lančano na pedeset, pet stotina,  pet hiljada ljudi...

 

Etika i politika

 

Zapravo odnos etike i politike u najširoj osnovi je odnos duše i tela. prava suština politike ne može se nikako odvojiti od etike. U arhitektonici međuljudskih odnosa statika u temelju države je etika, zakoni stubovi svih institucija, a dinamika praktična sposobnost politike. I kandidati političkih partija su izabrani u parlament da donose zakone i vode računa da se isti sprovode. Prema tome politika mora biti suštinski povezana sa etikom.  

Komentar: Često se čuje reč da politika nema nikakve veze sa etikom. To je isto kao kada bi bolesnik otišao na  operaciju i tamo umesto da ga hirurg operiše on ga zakolje; izvadi zdrave organe i proda, a ostalo baci u rupu i zakopa. Tako isto neki  političari umesto da isprave ona područja u državi koja ne rade dobro, i još više ojačaju ona koja rade dobro, oni umesto toga pokvare i ono što je bilo dobro, ili prodaju zdrave firme, vredne resurse … i sada bi mi to trebali da prihvatimo kao normalno!

 

Moral i priroda

 

 Niče tvrdi da su slabi izmislili moral da se suprotstave jakim, natprosečnim pojedincima, koji se ne rukovode moralom, nego voljom za moć. Međutim, mnogo pre se može tvrditi obrnuto: da većina ljudi ide linijom manjeg otpora i  da je moralna po strahu od kazne, ili po prinudi zakona, a u mnogim okolnostima i otvoreno nemoralna, dok pravila pravednog života drže retki, najjači pojedinci, koji ostaju moralni i u najtežim okolnostima. Upravo Niče sa voljom za moć najraznovrsnijih tirana, demagoga podilazi ionako slabom moralu većine ili čak nemoralnoj masi. Sa druge strane stari filozofi nikad ne podilaze većini, jer su svesni da je većina ljudi  moralna samo iz straha od kazne, pod prinudom zakona, a vrlo često i otvoreno nemoralna kada im se pruži prilika da se i pojedinac, i društvo razbijaju bez pravednih zakona i čvrstih moralnih principa i zato vide kao nužnost da se oni pravedni najčvršći pojedinci tome suprotstave.

Zapravo, tvrdnja sociologa evolucionista da preživljavaju najjači je velika zabluda. Činjenica je sasvim obrnuta: većinom preživljavaju kukavice, karijeristi, prosečni, slabići, najgori… junaci, predvodnici u borbama prvi stradaju. Svakako, uvek ima izuzetaka… Upravo pomoću demagoga i lažnih ideologa slabiji i gori kvantitet prevlada jači i bolji kvalitet, a najviše trpe, stradaju najkvalitetniji, natprosečni pojedinci. Kako, inače, tirani vladaju? Kaže se: dobro drvo, dobar plod, dobra voda, zemlja, vazduh, kuća, alatka…. Dobro, sa naglaskom na zdravo, jako, vredno, upotrebljivo, kvalitetno (da je baš  tako kao što treba da bude, da odgovara pravoj svrsi, potrebi...

Zašto bi kod čoveka bilo drugačije?

 Kada je neko dobar, pa se povlači od zla, nije dovoljno jak da se suprostavi zlu, on i nije dobar. Kada se istina povlači od laži, pravda od nepravde, kakva je to istina, kakva je to pravda? Ono stvarno dobro nadjačava zlo, jaka istina laž, a pravda nepravdu. Ne može se dostići  jedinstvo slobodne  misli, reči, odluke i dela ni u sebi ni u državi u  laži i zlu, nego samo na u istini i dobru.

Komentar: Gotovo je neverovatno  koliko se naglašava evolucionističko načelo borbe za opstanak, širenje, jačanje jedinke, vrste, a marginalizuje socijalno, moralno načelo svi za jednog, jedan za sve. Evolucionizam ne primećuje da u svom objašnjenju nastanka, održanja živog – pre prvostepene borbe za opstanak najjače jedinke, vrste – već od najjednostavnijeg do najsloženijeg organizma živog, pretpostavlja hipersocijano, hipermoralno jedinstvo  različitih  funkcija u ćeliji, zajednici ćelija u  organima, ili  organa u organizmu unutar svake jedinke, vrste,  koje daleko prevazilazi najviše organizovane  socijalne, moralne  jedinke bilo koje zajednice vrste  živog (mrava, pčela...), po načelu  svi za jednog, jedan za sve! U stvari,  ta „socijalna“ veza, starijeg udruživanja povezivanja po jedinstvu razlika, suprotnosti postoji već u svakom atomu, molekulu neživog, a kamoli kod složenih molekula živog! To jest, ako borba za opstanak najjače jedinke nužno podrazumeva potpuno suprotno hipermoralno, hipersocijalno načelo svi za jednog, jedan za sve ne samo unutar  živog, nego čak i  neživog, ta borba između jedinki, vrste i ideologija “sebičnog gena jedinke ili vrste“ ne može nikako biti prvostepeno i apsolutizovati do jedne fundamentalne teorije.

 

Mitološki, umetnički, religiozni, filozofski, naučni, politički,  informativni, komunikacijski  um

 

Od nekadašnjih  natčulnih  ideala  sve se danas pomera ka idealu čulne spoljašnjosti. Može se pratiti put svesti od mitološke, umetničke, religiozne, filozofske, naučne, političke do današnje, informativne, komunikativne  svesti... Ipak, te komunikacije u današnjim društvenim mrežama su mnogo pre površni kvantitet nego onaj licem k licu prvostepeni kvalitet. Bez obzira na te  mogućnosti brzog upoznavanja, tu vrlo često ono najdragocenije vlastito i lično služi indirektno centrima finansijske ili političke moći.

Zapravo, u savremenoj kulturi ima bezbroj izmišljenih stvari kroz video igre, stripove, filmove koji se i te kako poštuju, nameću kao ideali po trenutnoj modi ili zbog lake zabave a sa druge guraju u drugi plan hiljadugodišnje tradicionalne vrednosti, ili stvarni istorijski ideali … Kada se potiru svi duhovni ideali i tvrdi da je čovek razvija iz ništa  i ide u ništa, sa njim se bez ikakve griže savesti može činiti sve, sve slobodno pretvarati u ništa, i unapred amnestirati od svake odgovornosti. 

 Komentar 1:  U živom–neživom svetu sve se ispoljava kroz bezbroj suprotnosti … Sasvim je prirodno i normalno da postoji i dve osnovne političke suprotnosti i neki prelazi, sredina među njima, a ne preteran broj sličnih ili nedovoljno nedefinisanih partija bez jasnih političkih koordinata… Dvadeset partija zavade i oči u glavi… Svakako da je politička osnova neke demokratske partije dužna da definiše svoju etičku osnovu kao, (na primer, socijaldemokrati ili demohrišćani). Neverovatno da političko udruživanje kod nas skoro nikada nije socijalno profilisano…

Komentar 2: Sve se menja i usavršava a izborni sistemi ostaju isti kao pre dvesta godina… i to neko koristi…  Možda bi glasanje trebalo biti obaveza inače se plaća kazna. I da, svakako,  postoji stavka „nisam ni za koga od ponuđenih kandidata“, ili čak  da glasač ima pravo da dopiše za koga je….. Danas se neizlazak na izbore tumači kao slaganje, mada je to većinom suprotno…U 95% neslaganje sa svim kandidatima, ne samo vladajućom partijom ili koalicijom nego postojećom postavkom  političkog sistema, iz koje se u suštini ništa ne može promeniti na bolje, što kod ljudi proizvodi apolitičnost…ili loše iskustvo da svi izabrani iznevere, bivaju gori ili samim ljudima biva gore. Sa druge strane oni koji su izrazito za vladajuće partije ili izrazito protiv, gotovo po pravilu uvek glasaju…

Komentar 3: Današnji megalopolisi su države nad državama, koje pokoravaju države, gradove, sela i samu prirodu; svu kulturu dosadašnje civilizacije i njihove tradicionalne vrednosti. To je put od polisa grada-države do megalopolisa-svetske države. Kakva bi bila Srbija da manji gradovi imaju po 50 000, srednji po 200 000 stanovnika, Novi Sad i Niš po 300 hiljada, kao i Kragujevac, a Beograd 1 000 000? Kakav bi bio odnos gradova i glavnog grada ili okolnih sela i svih tih gradova? Deset puta bolji.

Komentar 4: Spomenik ispred skupštine… „Igraju se konji vrani.“ Konji se igraju na livadi…a ne jašu ljude...  Suština vladanje je kada gornji delovi tela vladaju nad donjim,  kada čovek ili vladar jaše „konja“ zauzdava „konja“  drži uzdu nad sobom, ili narodom;  ima, silu, vlast u  ruci. Kada, nasuprot tome,  konji  (kao ovi ispred skuštine), gde vladanje nad sobom i državom treba da bude suština i svima za primer,  jašu –  to kod  vlade i naroda sugeriše porobljenost i razuzdanost...

 Umesto  dana podizanja ustanka za oslobođenje od Turaka, kao državnog praznika, to bi, svakako, trebalo biti neki datum mnogo pre Turaka, npr. datum prvog osnivanja države Srbije,  kao i da mnogi spomenici budu posvećeni tome ranom početku pa da svi mogu da vide koliko je stara ta država…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

---

[1] Ovo strukovno organizovanje može se kombinovati i sa posebno ugroženim ili manjinskim grupama, tako da one imaju svoje predstavnike. Takođe, ako se neko potvrdi u jednoj struci,  poslu svojim rezultatima, pa čak i da nema odgovarajuću diplomu, svakako da više brani interes tog zanimanja nego neko ko samo ima diplomu, koju ne potvrđuje odgovarajućim rezultatima. Svakako, to nije pravilo, nego izuzetak. Mnogo je bolje da ima i diplomu i odgovarajuće rezultate.