Etika i politika predavanje na Kolarcu

Autor: Tomislav Novaković

Predavanje održano 3 decembra 2013 

Značaj mudrosti

 

1. Visoko razvijene stare civilizacije većinom su nastajale na raskrsnici puteva i to susretanje različitih kultura i ideja vrlo često je iniciralo i ona unutrašnja, duhovna putovanja. Ako je u tim civilizacijama razvoj države išao uporedo sa razvojem filozofije, ta povezanost je najčešće garantovala njihovu dugotrajnost.

Kroz vlastitu filozofiju jedan narod je razumevao  u prostorno-vremenskim i duhovnim koordinatama ko je i kakvu ulogu ima među drugim narodima 

2. Nedostatak mudrosti donosi najviše štete, pa čak kada su tu snaga i hrabrost.

Mudrost je potrebna čak i životinji da preživi, pa čak i biljci na neki način, a kamoli čoveku ili narodu.

Zanimljivo je da su se baš u staroj Atini,  koja je svoje ime i glavni hram posvetila boginji mudrosti,  pojavili najveći filozofi! 

Platon je ljubav ka mudosti (filozofiju) postavio izna svih nauka, a ideja dobra iznad svih ideja...

Aristotel proglasio za najbožanstveniju, najbolja za dušu, nauku o istini.    

Zašto je, onda, danas, samo sluškinja nauke (ako nekada teologije)?

Ako je  mudrost potrebna obrazovanom i neobrazovanom, bogatom i siromašnom, jakom i slabom...čak i životinji da preživi...a kamoli čoveku i narodu, filozofija,  očigledno nije izgubila svoj značaj  što nije dovoljno naučna, nego što nije dovoljno mudra!

Grčki filozofi su utemeljili mnoga područja mudrosti, a neka jako sfere  nisu...

Jaz između filozofije i tih suštinskih područja života se sve više povećavo, da su to danas postali odvojeni svetovi...

 

2. Osnovna područja praktične mudrosti

Metafizika čiste volje kroz čiste misli, reči,  odluke i dela dostiže najvlastitiju slobodu čoveka i države…

Metafizika jezika iz svete reči–reči kao svetinje utemeljuje svaki pisani i nepisani ugovor–dogovor...

Metafizika polnosti i roda fizički rod i duhovno srodstvo svih ljudi...

Metafizika mirisa i ukusa i daha uz duh: mirisom istine budi, uzbuđuje: srce, dušu, telo za ukus ljubavi...

Mikromakrokosmologija (još iz stare grčke filozofije) sve-jednog–jednog-svega traži jedinstvo živog i neživog, duha i tela, mikro i makro sveta...

 

Duhovna sloboda

  

Iako je kvalitet misli je bitan za sve stvari i čovek uvek misli a slika, svira, peva, piše samo ponekad, originalni filozofi se daleko ređe javljaju od slikara, muzičara, književnika...

Ipak, bez obzira na to država mora imati svoje originalne filozofe, kao što ima svoje državnike, naučnike,  pesnike, slikare, muzičare, sportiste.

Kako bi bilo kada bi smo imali samo teoretičare poezije, slikarstva, muzike, sporta a ne i same pesnike, slikare, muzičare, sportiste?

Zato svaki narod treba da ima svoje filozofe, kao i svoje državnike, naučnike, umetnike, privrednike, vojnike, sportiste... 

Bez duhovne slobode nema slobodnog čoveka ni naroda...

Za plodni dijalog između  nas samih i sa drugim narodima, kao i za veće razumevanje između nauke, ekonomije, politike, religije, umetnosti, filozofija traže se, svakako  nove ideje.

Kada jedan narod nema vlastitu praktičnu filozofiju u osnovi svoje politike,  ili ekonomije, kulture on će prvo biti nadvladan tuđom filozofijom, pa zatim tuđom  politikom, ekonomijom, kulturom, a na kraju, najčešće i vojno pokoren.

Ako ne vodi duhovnu borbu s kojom osvaja nove naučne, ekomomske, kulturne prostore i ideje,  drugi narodi prvo dovode u pitanje duhovni integritet tog naroda a potom dolazi ekonomsko, kulturno porobljavanja, i na kraju i fizički  napadi, osvajanja te države, tog naroda.

Kao  što se vidi svojim očima, čuje svojim ušima, miriše svojim nosem, jede svojim ustima…dodiruje svojim rukama, oseća svojim srcem, govori svojim jezikom, tako svaki čovek i svaki narod mora odlučivati svojom voljom i misliti svojom glavom…

Dete se rađa kada glava probija vodenjak, a država kroz mudre glave svojih filozofa, državnika, naučnika, umetnika...

Komentar1: U Novom Zavetu se kaže. "Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti, ako najpre jakoga ne sveže" I: " Duh je srčan, ali je tijelo slabo".

Ako je slabo u čoveku ono što treba biti najjače (Duh istine), kako je će biti slabo tek ostalo? ("Ako je vidjelo što je u tebi tama, a kamoli li tama")?

Nečisti duh prvo huli na Duha Svetog, pa čini sve ostalo zlo. Ako čovek ne odbije tu hulu, gubi najjaču zaštitu koju može imati.

Kada nečisti duh hulom, lažju "sveže jakog", pokori čovekov duh, lako će savladati sve ostalo.

I obratno, kada se čovek suprotstavi toj huli, odbije laž koja ga najpre raslabljuje,  nadjačat će svako zlo.

Ako čovek ili narod nema tu  najvišu naoružanost Duha istine sa visine, prvo će biti pokoren lažnim duhom iznutra pa sa drugim ljudima, državama, kulturama, vojskama van....

I kada jedna država osvoji fizički drugu državu, prvo nipodaštava duh tog naroda tako što nameće svoju vlast, jezik, veru, kulturu... pa onda preuzima i njegovu ekonomiju, vojsku... pljačka sve ostalo.

Zato je duhovni kukavičluk u jednom narodu,  državi jedna od najopasnijih stvari…  

 Komentar 2: Priča o zmiji u edemskom vrtu koja iskušava prvog čoveka i ženu može se shvatiti kao da su skrivene zle misli izazivači svakog zla.

Životinja ima rep a zmija je sam rep i otrovni zub. 

Opasniji je u srcu lukavi jezik laži, zla nego otrovni zub mržnje.

Otrovni zub ubija telo, a zla misao, reč truje ljude i narode i zavađa sva pokolenja.

Iz dobre misli čovek se suprotstavlja zloj misli, iz dobre reči zloj reči, iz dobre odluke lošoj odluci, iz dobrog dela lošem delu…

 Komentar 3:  U Indiji postoji priča iz Manuovog zakona da je Bog prvo poslao na svet svoga sina Batinu.

Postoji batina u mislima, batina u rečima, i batina bukvalno…

Preko ove tri batine Bog upravlja svetom.

Ako čovek ili narod ne prihvata one prve duhovne opomene u mislima, ili ne sluša ni one druge u rečima, dolaze i na čoveka ili narod svakojake nevolje i pošasti: rat, bolesti, glad, nemaštine… na kraju i one bukvalne batine.

Hajdeger u svojoj knjizi o Ničeu tvrdi da je borba između nekih filozofskih ideja izvedena do kraja mnogi ratovi bi bili izbegnuti.

 4. Platonovu ideja vladara filozofa treba razumeti da mudrost  treba vlada u čoveku i u državi; da bude jedno sa čovekom i državom.

Mudrost iz duhovnog središte osvećuje sve strane,  kao što osa zemlje razdvaja dan i noć. Samo ko vlada sobom može da vlada državom.

Ko iz sveobuhvatne ideje sagledava sve opšte pojmove i pojedinačne opažaje, može vladati nad svakim  opštim, posebnim ili pojedinačnim delom države,  sve njene razlike, suprotnosti držati u jedinstvu.

A ko samo sa pojedinačnih opažaja ili opštim pojmovima ostaje stalno u sudaru sa drugim suprotnim opažajima ili pojmovima, ne može vladati ni sobom ni državom….

 5. Na primer, zbog nedostatka mudrosti nikad nije zagovarano jedinstvo pravoslavnih zemalja nego samo slovenskih, iako znamo kakvi su sve sukobi postojali u okviru slovenskih naroda; da svaki jak savez traži, svakako,  neku osnovu duhovnog jedinstva…

Turci su jedva dobijali jednu po jednu pravoslavnu zemlju, a nikako ne bi mogli nekoliko njih odjednom, a kamoli sve zajedno.

 6. Kabinetska filozofija danas je u potpunosti udaljena od  stvarnog čoveka i  prvobitne težnja ka mudrosti.

Nemačka filozofija (pod uticajem Dekarta, Spinoze) mišljenje, znanje posmatra po sebi;  čak pokušava iz mišljenje da izvede postojanje!

Međutim, ni Kantovo čisto „Ja mislim“ i čisti opažaji prostora i vremena, ni Hegelovo „apsolutno mišljenje, znanje“ ne mogu se utemeljiti bez nadsaznajne čiste volje i jedne slobodne vlastitosti.

Kao što su naše oči, uši, dodiri, mirisi, ukusi, naše oči, uši, dodiri, mirisi, ukusi, tako su razum, um, naš razum, um i naše mišljenje, saznanje, naše mišljenje, saznanje; nisu nikako nešto po sebi, nego pripadaju  našoj volji, čoveku.

 Komentar 1: Samo je dovoljno zamisliti da nema čoveka (živog sveta) da ne samo bilo koje nešto u odnosu na neko drugo nešto, nego i čak bilo koje neko i sve u odnosu na ništa, izgube utemeljenje!

Kakvo bi tada imalo smisla da li je 100 0000 000 stepeni temperatura u središtu neke zvezde ili apsolutna nula, neka planeta bez života ili prazan prostor…

 7. Čista volja i jedna slobodna vlastitost ne utemeljuje kroz praktičnu filozofiju samo našu etiku i politiku nego i svu teorijsku filozofiju.

Najstarije čisto je  upravo čista volja u jedinstvu slobodne misli, reči, odluke i dela...

Heraklit kaže: „Šta vrede ljudima oči i uši (kao načelo empirizma, ili čiste čulnosti, razuma, uma, kao načelo transcendentalizma) ako su im varvarske duše“.

 8. Umesto da  filozofija traži sve-jedno-jedno sve, poučava mudrosti života, ona danas postaje samo sluškinja nauke i tehničke inteligencije.

Međutim, mudrost je oduvek bila potrebna i najjačem i najslabijem i najobrazovanijem naučniku i neobrazovanom čoveku.

Filozofija upravo kao prvobitna ljubav ka mudrosti treba da pomogne svakom čoveku i narodu da shvate sebe i svoje mesto među drugim ljudima ili drugim narodima.

 

Geopolitika i filozofija

 

1.  Današnja geopolitika iz položaja jedne zemlje,  sa prvenstvenim aspektom na bližu i dalju istoriju, ekonomiju, tumači njenu politiku. 

Ipak, bez obzira na taj interdisciplinarni pristup, ona često prenebregava duhovnu osnovu jednog naroda. Zapravo ona prati empirističku filozofiju koja sve ideje svodi na prvostepene opažaje čula, apstraktnu volju na konkretne želje, dušu na potrebe tela, duh na prirodu  i na kraju, nebo na zemlju.

Međutim, kod starih naroda zemlja  je od početka data uz nebo, priroda uz Boga, telo uz dušu,  duša uz duh. 

I kao što se ne može samo iz pojedinačnih opažaja, ili delimičnih sudova dostići celovita ideja, tako se ne može po geostrategijskom položaju države shvatiti duh njenog naroda.

Zapravo, sasvim obrnuto, jedan narod vlastitom filozofijom prvo treba da shvati ko je i  zašto je tu, a onda i koju duhovnu, ekonomsku, političku ulogu ima među drugim narodima.

2. Hegel, na primer, ide u drugu krajnost i tvrdi da  sva neživa, živa  priroda, poseban narodni duh i sva njegova istorija, služi svetskom duhu. Apsolutni duh u  svom samorazvoju u nižem stepenu samosaznanja prvo vodi svu neživu i živu prirodu, a u višem stepenu ta prvostepena borba između suprotnih ideja kroz umetnost, religiju i filozofiju vodi svu svetsku istoriju i politiku.

Međutim, apsolutni duh ne može nikako biti samo duh koji  saznaje sebe, nego samo nadsaznajni, stvarajući duh. Samo nadsaznajna, čista volja i jedna slobodna vlastitost može utemeljiti razumnost razuma, umnost uma, logičnost logike, saznatljivost saznanja i istinitost istine….

 

Duhovni induktor

 

1. Stare civilizacije su se uglavnom razvile u toplijim i umerenim predelima, i one severne narode,  koji su živeli u surovijim uslovima života, većinom su smatrali za varvare.

Međutim od razdvajanja hrišćanske crkve na pravoslavnu i katoličku,  svet se više ne polarizuje na sever i jug, nego na istok i zapad. Doduše, i tada su postojale  razlike na zapad i daleki istok, ali su one bile drugostepene.

Komentar: Zanimljivo je da Monteskje i dalje razlikuje narode koji žive na severu i  jugu, ili u planinama i u dolinama. Verovatno da bi utemeljio širenje kasnije civilizacije na severu i dokazao primat germanskih naroda nad romanskim narodima, da su pravi nastavljači starih Grka i Rimljana, zapravo Germani. Svakako, tu tezu u svojoj Filozofiji istorije  dovodi  do kraja Hegel

2. Svakako da razlika između istoka i zapada postoji, ali istok i zapad, kao i sever i jug treba prvenstveno pojmiti u samom čoveku.

Kad te nešto svetlo ogreje u srcu, duši,  to je istok, kad ti padne mrak na oči to je zapad…

A i jedno i drugo je moguće, svakako,  na svakoj strani sveta…

3. Beograd se nalazi na 2o stepenu geografske dužine, kao i samo središte Srbije.

Taj meridijan polovi Afriku na dva dela, prolazi Rtom dobre nade i daje ravnotežu istoka i zapada. Takođe, taj položaj u velikoj meri ukršta i sever i jug.

I mada se taj savršen položaj ranije jako naglašavao, sada se, nasuprot tome, većinom govori: „kuća na sred puta“!

Ipak, kada neko  otvori radnju, on gleda da bude u centru ili središtu puteva, a ne da bude negde sa strane, skroz zabačen.

Upravo je Grčka filozofija najbolji primer kako to  središtu svih puteva inicira taj duhovnog generator koji sastavlja istok i zapad, sever i jug.

4. Svima je poznato da je, naš čovek, Nikola Tesla izumitelj obrtnog elektromagnetnog polja za prenos i praktičnu primenu polifazne struje. I da njegov generator upravo koristi suprotnosti elekromagnetnih sila da u obrtnom elektromagnetnom polju indukuje novu, mnogo jaču struju.

Kako mi da iskoristimo taj naš geografski položaj u središtu između najvećih polariteta istoka i zapada da u tom položaju u središtu budemo duhovni generator novih ideja!?

Ako ste u središtu  ne možete biti  jednosmerni i slediti samo jedan polaritet, nego kao rotor u obrtnom elektromagnetnom polju koristiti oba polariteta.

To jest, da bi smo u tom središnjem položaju između  najvećih suprotnosti indukovali nove filozofske, ekonomske, političke, umetničke ideje, potrebna nam je izuzetna mudrost.

Samo se nepodeljene metafizike čiste volje, metafizike najstarijeg roda iz metafizike mirisa i ukusa i starijeg duhovnog jezika iz praktične filozofije može utemeljiti odgovarajuća ekonomija, kultura, politika.  

5. Mi nismo u središnjem položaju da pripadamo jednoj strani, već da u središnjem položaju uključujemo sve strane...

Niti smo takvi, što se tu nalazimo, pa da zbog tog središnjeg položaja imamo neutralnu politiku, nego smo u središtu svih polariteta što smo takvi, što smo iz prvostepenog duhovnog srodstva i nepodeljene etike stariji od svake podeljene politike! 

I da ne idemo na stranu jednosmerne politike (ne pripadamo nijednoj strani) što smo neopredeljeni ili što nas drugi ne žele, nego ostajemo u središtu nepodeljene etike da kroz taj generator najjačih polariteta iz starijeg duhovnog roda spajamo (uključujemo) sve strane iz starije etike

I zato na takvoj praktičnoj filozofiji treba da utemeljimo svoju ekonomiju, kulturu,  politiku...

Bez obzira što je vrlo teško živeti između najvećih (ekonomskih političkih, religijskih...)  polariteta istoka i zapada, samo ako budemo toliko mudri da u tom ukrštanju indukujemo nove ideje za i za sebe i čitav svet, potvrdićemo taj središnji položaj između različitih civilizacija, naroda ...

6. I kada neko pita, zašto se ti Srbi već jednom konačno ne opredele za istok ili zapad, pogotovo što je očigledno da zbog te neopredeljenosti ne samo da nemaju nikakve koristi, nego čak imaju mnogo štete, treba odgovoriti? 

Ako bi se to središte starije etike opredelilo na stranu jedne osvajačke politike, ta ravnoteža naspram najjačih polariteta svetske politike ne bi više postojala i sve bi otišlo u sukob, rat … 

To jest, ako neko hoće najveći sukob, rat, on upravo mora iz svoje osvajačke politike da naruši čistu volju čoveka, ljudskog roda, napadne to središte duhovnog srodstva koje iz nepodeljene etike ne razdvaja, nego sastavlja, spaja sve polaritete … 

Komentar: Zašto jake države ili savezi država,  traže etičko opravdanje sa svoje ratno delovanje, kada po vojnoj, ekonomskoj sili to opravdavanje ne moraju davati?

U ovom slučaju, što pre svakog sukoba postoji duhovno središte nepodeljene etike koje iz starije metafizike ljudskog roda drži ravnotežu najjačim polaritetima i svakoj osvajačkoj politici.  

Duhovno središte koje ne može biti opredeljeno ka bilo čijoj, kakvoj jednosmernoj politici jer po metafizici duhovnog roda opredeljeno za stariju etiku, koja ne razdvaja, nego spaja sve strane.

 

Komentar: Ko je bližnji moj?

 1. Samo ako postoje moralni odnosi između konkretnih ljudi u mikrosvetu, postojaće i oni makrosocijalni u državi (makrosvetu).

„Ako ne voliš brata koga vidiš, kako možeš voleti Boga koga ne vidiš“.  

To jest, ako ne izrađuješ pravedne odnose sa konkretnim ljudima s kojima živiš (ne voliš svoje bližnje), kako ćeš izgrađivati državu (voleti državu).

Prva zapovest ka Bogu je više uspravna strana krsta; druga više horizontalna.

Obe zajedno su duhovna orijentacija za srce, dušu, uputstvo za svako vreme, mesto.

Iako je prva zapovest više načelo desnice a druga levice, Bog je svakako, nadpolitična, apolitična desnica koja ne sudi, „nego daje svetlost kišu dobrima i zlima“.  

 

Pet područje moje filozofije

 

Nova filozofska načela su ne samo moguća, nego i nužna.

Besmislene su priče da je filozofija dostigla svoj kraj, i da je danas samo sluga nauke. 

Mudrost je oduvek bila i biće potrebna čoveku i čovečanstvu.

Filozofija je zalutala na kraju, jer je, osim mikromakrokosmologije, ona najbitnija područja: metafizike čiste volje, metafizike jezika, metafizike polnosti, roda i metafizike mirisa i ukusa–zapostavila na početku!

Tako se jaz između onog što je ona  istraživala i praktične mudrosti čoveka i zajednice sve više povećavao na njenu štetu, da su mnoge njene ideje izgubila kompas!  Svakako da  zbog toga ne treba da optužuje stvarni život, već da zaključi da je za tako nešto sama kriva i da  će svoje zaslužno mesto zadobiti kada  utemelji ta suštinska  područja...

1. Kao što se prvoj filozofiji iza vidljive fizike traže načela metafizike, tako se iza naših konkretnih želja traži praosnova čiste volje i jedne slobodne vlastitosti...

2.Iza najstarije metafizike polnosti, roda duhovno srodstvo celog roda ljudskog. Sa metafizikom roda prvog čoveka i žene počinje Stari Zavet i na metafizici čiste volje i jedne slobodne vlastitosti se dalje utemeljuje ne samo porodično i nasledno pravo nego širi rod i svaka država…

3. Kada se iza pojedinačnih reči, rečenica ne traži samo sveobuhvatna celina duhovnog jezika, nego iz svete reči ili reči kao svetinje da rečeno bilo u pisanom ili obećanom dogovoru, ugovoru bude i ispunjeno, to je metafizika jezika. 

Komentar: Može se pratiti put od mitološke, religiozne, umetničke, filozofske, naučne, političke do komunikacijske, informacijske svesti…

4. Samo se kroz carsko-sveštenički miris istine koji osvećuje srce, dušu, telo, duh za ukus u ljubavi Boga dostiže  najviše, najdublje fizičko i duhovno sve-jedno–jedno-sve, koje sastavlja najlepše što se vidi, čuje, dodiruje, oseća, misli po celom čoveku, ljudskom rodu. Kao suštinsko umeće, umetnost koje ne sjedinjuje samo u jednoj ličnosti sve najrazličitije misli, osećaje, odluke, želje nego i sve razlike, suprotnosti među ljudima.

5. Na kraju, mikromakrokosmologija povezuje neživo i živo, makrokosmičko jedinstvo, utemeljuje iz najstarijeg mikrokosmičkog jedinstva. Sa verom, poverenjem ili odnosom domaćina i gosta filozofija sa uključuje religiju i religija filozofiju.

Komentar: Suštinska kultura  domaćina i gosta ne sagledava se samo odnosu čoveka prema čoveku, nego i kroz suštinsku vezu čoveka sa biljkama, životinjma, celokupnom neživom i živom  prirodom. 

Prvostepeno mikromakrokosmičko pra-domaćinstvo utemeljuje biljka. Ona ima suštinsku vezu sa tlom, zemljom, vodom, vazduhom, svetlošću, priprema praosnovu veze zemlje i neba (svetlosti) za sav ostali život.  

Tek se kroz metafiziku mirisa i ukusa, ili metafiziku roda, u prvostepenom odnosu živog i neživog kroz hranu, disanje od biljke, ka životinji i čoveku utemeljuje suštinska mikromakrokosmologija.

 

Da li je polaritet etike i politike danas toliko veliki da se ima pravo poricati svaka  veza među njima?

 

1. Politički  liberalizam počiva na interesima ekonomije i uveliko razvija teze evolucionizma, borbe za ostanak, širenje, jačanje najjače jedinke, vrste.

Sa druge strane socijalna inteligencija u organizaciju živog vidi po starijem načelu: svi za jednog, jedan za sve.

Komentar:  Kao što engleska empiristička filozofija utemeljuje u  teoriju evolucije, tako utilitarizam utemeljuje politički, interesni moral.

Gotovo je neverovatno  koliko se naglašava evolucionističko načelo borbe za opstanak, širenje, jačanje jedinke, vrste, a marginalizuje starije hipersocijalno, hipermoralno načelo svi za jednog, jedan za sve, koje se mora pretpostaviti čak i u neživoj, a kamoli živoj organizaciji bilo koje  jedinke, vrste!

2. Džon Stjuart Mil u svom spisu O slobodi tvrdi  da je politička sloboda neotuđivo pravo svakog čoveka, a sa druge strane, u svom Utilitarizmu sasvim suprotno tvrdi: da je  „volja samo naše uobraženje da jednu stvar želimo zato što je hoćemo, umesto da je hoćemo zato što je želimo“.

Smatram da ovo shvatanje treba bez milosti iskritikovati, što sam i učinio u prvom delu svoje Etike i Politike.

U stvari, Mil sa empirističke osnove svoje utilitarističke etike u osnovi interesne politike stoji naspram Rusoove ili Kantove deontološke etike u osnovi politike.

3. Sa jedne strane se pretpostavlja slobodna volja i konkretan pojedinac imenom i prezimenom za ustanovljenje vlasti, zakona glasanjem, ili zavet braka, porodice, svaki pravni ugovor, dogovor.

Sa druge strane se sa stanovišta prirodne nauke, empirizma, evolucionizma u osnovi obrazovanja,  potire duša u osnovi tela, Bog u osnovi prirode.

Ako  prirodna nauka potire  svaku transcendentnu osnovu slobodne volje, kako može liberalizam, parlamentarizam sada tu slobodnu volju (podrazumavati) uključiti za zavet braka, glasanje, uopšte sve pravne ugovore, dogovore?!

To jest, ako stanovište empirizma, evolucionizma unapred isključuje slobodnu volju, kako je onda uključuje za slobodno odlučivanje: glasanje, venčavanje, donošenje zakona, svako pravno ugovaranje, dogovaranje; ima pravo da sa stanovišta „liberalizma“ govori: vi birate, odlučujete!?

Ili, ako empirizam, evolucionizam sada sa političkim liberalizmom ipak uvodi slobodnu volju,  sa koje filozofske, naučne osnove je utemeljuje?

Zapravo, sasvim je očigledno da se bez slobodne vlastitosti, u praosnovi svete reči, reči kao svetinje (rečenog-učinjenog), uopšte svakog dogovora-ugovora ne može ustanoviti ni  porodica ni država (bilo koja ustanova).

4. Odnos etike i politike je u najširoj osnovi je zapravo odnos duše i tela.

Pravednost je i sa strane biološke ravnoteže uključena u samu osnovu živog. Npr.  do višeg i nižeg pritiska, često dolazi zbog viška hrane, pića,  neke nesrazmere u našem telu …

U mozgu ili krvnim sudovima jedna kap, ili zrno može da smeta, u stomaku može biti višak i sto kila...

5. Suprotnost koja postoji samo između dva filozofa, Parmenida i Heraklita, veća je nego između svih političara i političkih teorija ikada!

A to su samo dva filozofa…

Puna duhovna širina preduslov je svake tolerantnosti.

Demokratija traži da se u konkretnom dogovoru, ugovoru saglase mišljenja različitih pojedinaca, društvenih grupa.

Za tako nešto konkretni pojedinci, političke grupe trebaju stvarno da misle, da imaju jasne stavove, tačno znaju šta hoće.

6. Razlike u organizaciji države ili filozofiji kod starih naroda su bile suštinske.

Veća je razlika između dve grčke državice (Sparta ili Atina), nego između svih  današnjih država sa jednog i drugog kraja sveta…

7. Politička osnova jedne demokratske partije dužna je da definiše svoju etičku osnovu (na primer, kao socijaldemokrati i demohrišćani).

Međutim, kod nas, gotovo po pravilu,  političko udruživanje nije socijalno profilisano.

8. Na prvi pogled izgleda da je dobro da se što više  interesnih grupa politički organizuje i bori za svoja prava.

Međutim, činjenica je upravo suprotne.

Ne samo da se u mnoštvu nedefinisanih političkih partija bez jasnih socijalnih, ekonomskih, etičkih koordinata ne vidi čije  interese zastupaju te partije, već se suštinski smisao politike više ostvaruje tamo gde ima manje partija.

Kao što se suprotnosti u živom–neživom svetu saglašavaju u nekom jedinstvu, tako će socijalno, ekonomski, etički jasno suprotstavljene partije, iz čijih se političkih principa nesumnjivo vidi koga one predstavljaju, voditi ka skladu i ravnoteži u državi, dok će partije pomešanog svega i svačega  zavaditi i oči u glavi.

Moral i volja za moć

 

1. Niče tvrdi da moral pripada poslušnom stadu, većini, da su slabi izmislili moral da se suprotstave jakim, natprosečnim pojedincima, koji se ne rukovode moralom, nego voljom za moć.

Međutim mnogo pre se može reći  obrnuto: da većina ljudi ide linijom manjeg otpora i  da je moralna po strahu od kazne, ili po prinudi zakona, a u mnogim okolnostima čak i otvoreno nemoralna, dok pravila pravednog života drže retki, najjači pojedinci, koji ostaju takvi i u najtežim okolnostima.

2. Zapravo, kada Niče  nastupa protiv moralnih principa, on upravo nastupa protiv onih retkih istinski moralnih, najjačih pojedinaca i sa voljom za moć najraznovrsnijih tirana, demagoga, ideologa podilazi ionako slabom moralu većine ili čak nemoralnoj masi!

Sa druge strane stari filozofi nikad ne podilaze narodu, jer su svesni da je većina ljudi moralna samo iz straha od kazne, pod prinudom zakona, ili čak po slabosti svog karaktera otvoreno nemoralna i zato vide kao nužnost da se najjači  pojedinci koji drže do pravednog života  tome suprotstave.

Da se i pojedinac, i društvo razbijaju bez pravednih zakona i čvrstih moralnih principa.

S tim u vezi je velika zabluda evolucionista da preživljavaju najjači. Zapravo činjenica je sasvim obrnuta: većinom preživljavaju prosečni karijeristi, uvlakači, gmizavci, kukavice, slabi, najgori… junaci, predvodnici u borbama prvi stradaju. Svakako, uvek ima izuzetaka…

Upravo pomoću demagoga i lažnih ideologa slabiji i gori kvantitet prevlada jači i bolji kvalitet, a najviše trpe, stradaju najkvalitetniji, natprosečni pojedinci. 

3.  Kaže se: dobro drvo, dobar plod, dobra voda, zemlja, vazduh, kuća, alatka…. Dobro, sa naglaskom na zdravo, jako, vredno, upotrebljivo, kvalitetno  (da je baš  tako kao što treba da bude, da odgovara pravoj svrsi, potrebi).

 Zašto bi kod čoveka bilo drugačije?

4. Kada je neko dobar, pa se povlači od zla, nije dovoljno jak da se suprostavi zlu, on i nije dobar.

Kada se istina povlači od laži, pravda od nepravde, kakva je to istina, kakva je to pravda? Dobro mora nadvladati zlo, istina laž, a pravda nepravdu.  

Ne može se dostići  jedinstvo slobodne  misli, reči, odluke i dela ni u sebi ni u državi u laži i zlu, nego samo u istini i dobru.

 

Kako organizovati politički sistem da državom vladaju najbolji?

 

1. U arhitektonici međuljudskih odnosa statika u temelju države je etika, zakoni stubovi svih institucija, dok je dinamika praktična sposobnost politike.

2. U stvari, čak ni u demokratiji nikad ne vlada ceo narod, nego samo jedan izabrani deo njegovih predstavnika. I tu su, zapravo, moguće dve osnovne varijante.

Da državom vlada bolji i sposobniji deo naroda, ili gori i nesposobniji.

Samo kada vlada bolji i sposobniji deo naroda, to je vladavina naroda, a kada vlada gori deo naroda, on prvo porobljava bolji deo naroda a zatim i ceo narod.

I kao što je pravedno da u čoveku bolji deo vlada gorim, tako je u državi pravedno da bolji deo vlada gorim. Samo ko vlada sobom može na pravi način vladati državom.

I kao što čovek vlada sobom kada u njemu bolji deo vlada gorim, tako i država vlada sobom kad u njoj bolji deo vlada gorim. 

To jest, kada u čoveku ili državi bolje vlada gorim, to čini boljim čoveka državu, jača slobodu čoveka i države. A kada vlada gore  u čoveku ili državi,  to ne samo da slabi slobodu čoveka i države, pravi gore ljude i goru državu i tako proizvodi tiraniju, oligarhiju, anarhiju nego dovodi na kraju do porobljavanja tog naroda,  države od strane drugih naroda, država.

 

Komentar 1: Da li mi glasamo ko će da nas operiše, vozi avion, pravi centralu…Kako onda da glasamo ko će da vodi ona najviša državnička zanimanja nad svim ostalim zanimanjima…?

Komentar 2: Po meni je strukovno organizovanje najpravednije, jer  sva zanimanja u ponudi i potražnji na tržištu sarađuju između sebe po prirodi stvari.

U skladu sa tim bilo bi najbolje da i tako organizuje politički sistem da sve slične grupe zanimanja imaju svoje predstavnike.

Sada, na primer, većinom sve drži pravnička struka, iako je u velikoj meri već prisutna u strukturi vlasti… U stvari, ako nekoga treba depolitizovati, onda upravo treba tu struku…

Međutim, bez obzira na toliko upliv te struke u politici, kod nas sudstvo nije  autoritet ni u filmu…

 4. Mislim da bi jedna reforma obrazovanja trebalo da uključi Osnove politike, sa minimalnim delom filozofije,  ekonomije, prava…  da bi mladi ljudi barem u nekoj meri izučili političku mudrost koja bi im pomogla da postignu veće jedinstvo misli, reči, odluke i dela u budućem životu

 Komentar 1: Današnji megalopolisi su države nad državama, koje pokoravaju države, gradove, sela i samu prirodu; svu kulturu dosadašnje civilizacije i njihove tradicionalne vrednosti.

To je put od polisa grada – države do megalopolisa – svetske države.

Komentar 2: Kakva bi bila Srbija da manji gradovi imaju po 50 000, srednji po 200 000 stanovnika, Novi Sad i Niš po 300 hiljada, kao i Kragujevac, a Beograd 1 000 000?

Kakav bi bio odnos gradova i glavnog grada ili okolnih sela i svih tih gradova? Deset puta bolji.

Komentar 3: Spomenik ispred skupštine… „Igraju se konji vrani.“ Konji se igraju na livadi…a ne jašu ljude...  Suština vladanje je kada gornji delovi tela vladaju nad donjim,  kada čovek ili vladar jaše „konja“ zauzdava „konja“  drži uzdu nad sobom, ili narodom;  ima, silu, vlast u  ruci.

Kada, nasuprot tome,  konji  (kao ovi ispred skuštine), gde vladanje nad sobom i državom treba da bude suština i svima za primer,  jašu čoveka (ljude) –  to kod  vlade i naroda unapred sugeriše porobljenost i razuzdanost...

Komentar 4: Kod čoveka je odvojenost gornjih od donjih delova jedna skladna celina. Polaritet uspravnog ka gore je kao neba i zemlje; slovo g je normala i prav ugao ka napred.

Polaritet napred – nazad počelo, čela ka napred i zadnjice, zadnjeg, kroz krunu i presto kao kvadrat kruga koji spaja početak i kraj.

To nije samo prostorno napred – nazad, nego i vremensko unapred –unazad. Počelo čela iz jasne vizije unapred za sve sada i unazad, ili jake ideje unazad za svako sada i sve unapred.

Miris istine i ukus ljubavi za od  levog ka desnom i od van ka unutra kroz etimološki koren desni u zubima, naglašava da nije najukusnije ono  najslađe, što se najviše liže, nego ono što se najjače zagrize.

Ključa, vrelo, vri, kroz vatru, vodu spremljeno, spremno. jesti ukusno jeste. Ključni polaritet od desne ka levoj strani zaključka, ključa istine  za okret u krštanje, krstu od od van ka unutra Duha Svetog.

Kaže se umnjak, gde se sastavljaju vilice, kosa i brada, put muudrosti od van ka unutra: od početnog opažaja čula i dalje pojmova, sudova razuma, do završnih zaključaka uma za fizičko i duhovno jedno.

 

Pitanje publici. Zašto je Versajski ugovor potpisan baš 28. juna 1919. godine, na petogodišnjicu ubistva austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda?

I zašto se ta činjenica nije nikad naglašavala (razmatrala) kod naših istoričara?