Метафизика језика
Проблемска историја филозофије
Објављено: 21. Новембар 2014.
Пре Ја мислим и закона, категорија логике стоји једна иста властитост и Ја говорим, старије категорије језика; пре сваког имена, појма, име само по себи. Ја је, говорно Ја и свест, говорна свест. Значење и најмање речи тражи живу говорна свест и целовиту метафизику језика...
[...]Благодарје: Квадратура круга у крсту
Филозофија и религија
Објављено: 14. Јануар 2022.
Окрет дужи даје кружницу са свим тачкама подједнако удаљеним од центра, а љубав ка Богу и ближњем, царство Божије унутра у нама, подједнако удаљено од сваког срца људског. И као што су у кружници све тачке подједнако удаљене од центра, тако су од средишта Божије љубави, истине у крсту подједнако удаљени сви људи.
[...]Наш карактер је наша судбина за Благодарје
Филозофија политике
Објављено: 23. Новембар 2024.
Као што карактерним јединством слободне: мисли, речи, одлуке и дела човек држи судбину у својим рукама, тако народ карактерним јединством своје слободне воље, која поставља и смењује највише представнике сваке посебне сфере: законодавне, судске и извршне и информативне власти, држи судбину државе у својим рукама.
[...]
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић