Морал и добро
Кант
Објављено: 16. Новембар 2014.
Неко је моралан што хоће да буде добар (као што неко други неће), а не што по некој „мора,“ „треба“ основи... Кантов покушај да Бога сведе на морал, а слободу на морални закон који подражава општу и нужну природу води индиректно у атеизам и интересни, политички морал.
[...]Благодарје:Није знање светлост него је светлост знање
Наука и религија
Објављено: 12. Новембар 2020.
Kога води само светлости спољашњег знања, тај врло често не зна ни шта да ради, ни како то да ради, ни када то да ради...
A кога води унутрашња светлост највишег добра изнад сваког знања, тај зна и шта да ради и како то да ради и када то да ради..
[...]О љубави према пријатељу и непријатељу
Филозофија и религија
Објављено: 24. Фебруар 2025.
Пут од човека ка човеку до краја је као пут до Бога, до раја, до царства Божијег унутра у нама. Зато „Љуби ближњега својега као самога себе“ испуњава сав закон, јер је Христос другу заповест љубави ка ближњем, изједначио са првом заповешћу: „Љубављу ка Богу свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом.“
[...]
Апсолутна идеја као јединство теоријске и практичне идеје
Филозофија и религија
Објављено: 14. Март 2017.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић