Filozofija i nauka
De Sosirov strukturalizam i metafizika jezika
Filozofija i nauka
Objavljeno: 31. Mart 2018.Kao što Kant čistim formama (čula, razuma, uma) pre svih sadržaja, utemeljuje konkretno saznanje, iskustvo, tako de Sosir čistim (fonološkim, morfološkim, sintaksičkim) gramatičkim formama pre bilo kakvih sadržaja konkretnih reči, sam jezik. Međutim, kao što "čiste" saznajne forme pretpostavljaju živu misao u jedinstvu sa svim mogućim sadržajem, tako i sve "čiste" gramatičke forme celovitu metafiziku jezika, živu govornu svest u jedinstvu sa svim mogućim sadržajem.
detaljnijeLičnost i tehnologija
Filozofija i nauka
Objavljeno: 11. Decembar 2015.Ideal tehnologije je da zameni Boga u prirodi i dušu u čoveku i kao veštačka inteligencija vlada svetom i ljudima. Ipak, sva tehnologija traži jedinstvo u volji, a volja u ličnosti. Opšti i nužni zakoni nauke moraju uključiti stvaranje, a ustav slobodu ličnosti za svoje ustanovljenje...
detaljnije
O različitim vrstama inteligencije
Filozofija i nauka
Objavljeno: 16. April 2015.Skala s kojom se u psihološkim testovima meri inteligencija nije sveobuhvatna ni u naučnom, ni u psihološkom smislu. Pri proceni te razumsko-opažajne inteligencije ne uzima se dovoljno u obzir govorna inteligencija iskazivanja suštinskih misli, ideja, koje je i te kako bitno za praktičan život i razumevanje među ljudima. A suštinkog govora, koji objedinjuje naučno-tehničku, socijalnu, emocionalnu, umetničku, duhovnu inteligenciju za karakterno jedinstvo čoveka i naroda... ne samo da će se sudarati čovek sa čovekom, prirodom, ili država sa državom, nego i oči u glavi...
detaljnijeZenonove aporije
Filozofija i nauka
Objavljeno: 02. April 2015.Početnom aporetičnošću puta i vremena Zenon relativizuje kretanje i brzinu, a sa svedimenzionalnom, završnom uzroka i posledice ili supstancije i akcidensa, svako nešto ili sve (postojanje, dešavanje, događanje) svodi na ništa. Time dokazuje Parmenidovu tvrdnju: da mnoštvo istina potire istinu, mnoštvo (nastajućih–nestajućih) bića jedino (jedno) bivstvovanje. A, zapravo, sve njegove aporije pretpostavljaju beskonačni broj, koji je contradictio in adiecto: okrugli kvadrat, četvrtasti točak, drveno gvožđe, što je, kao prvostepena aporetičnost, uzrok svih aporetičnosti!
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković